Štetna kozmetika 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 22 | Nivo: Visoka tehnička škola strukovnih studija, Zrenjanin

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu
Specijalističke studije tehnologije
Seminarski rad:
”Štetna kozmetika”
U Zrenjaninu, novembar 2009.
Sadržaj
Uvod
Kozmetički preparati su u širokoj upotrebi i bez njih se savremeni život ne može zamisliti.
Kozmetiku danas koriste žene i muškarci, stari i mladi, pa čak i bebe od prvog dana svog rođenja. Naročito je popularna kozmetika među ženama tzv. zapadnog sveta.
Ipak, pored svih prednosti koje nam kozmetika pruža, a kojih se ne možemo odreći, ne treba zaboraviti da se u trci sa vremenom i profitom vrlo često u kozmetičkim preparatima mogu naći i sastojci koji mogu izazvati neželjena dejstva.
Štetne materije se ne nalaze se samo u jelu i piću, već i u svakodnevnim kozmetičkim preparatima koje koristimo za negu tela. Štetnih sastojaka ima u kupkama, sapunima, šamponima, kremama za lice, losionima za telo, dezodoransima,... ima ih u gotovo svakom kozmetičkom proizvodu bilo koje marke...
Stručnjaci upozoravaju da su mnogi sastojci koje nalazimo u raznim preparatima kancerogeni. Preparati mogu biti i snažni alergeni.
Dugotrajna upotreba ovakve kozmetike može da naruši zdravlje.
Štetni sastojci u kozmetici su tema, koja se često od strane kozmetičke industrije zatiskava ili omalovažava.
Sve više se u svetu koristi tzv. prirodna kozmetika. Ovi su preparati bazirani na aromakozmetici, i imaju mnogo kraći rok trajanja. Ekološki su prihvatljivi, zdravi su za kožu i nisu škodljivi za organizam.
1. Opšti podaci okozmetici
Kozmetika se bavi izgledom čoveka, to je nauka o sredstvima i pomagalima koja služe lepoti čoveka. Starogrčka reč “kozmos” znači urednost, uravnoteženost, red, a znači takođe nakit, ukras, ulepšavanje. Iako je reč kozmos starogrčkog porekla mnogi su narodi, pre starih Grka, poznavali sredstva za ulepšavanje kojima su isticali svoju spoljašnost.
Pod kozmetikom se podrazumevaju sve supstance koje se koriste za poboljšavanje izgleda ili mirisa ljudskog tela. Kozmetika uključuje kreme, losione, pudere, parfeme, ruževe za usta, lakove za nokte ili poliranje noktiju, makeup za oči ili lice, boje za kosu, sprejeve za kosu, gelove, dezodoranse, beby kozmetiku, ulja i pene za kupanje, soli za kupanje i mnoge druge proizvode.
Veoma popularna podgrupa kozmetike je tzv. make-up (slika 1) kozmetika koja podrazumeva pre svega primenu kozmetičkih boja namenjenih poboljšanju izgleda. Kada govorimo o ovoj vrsti kozmetike govorimo o "šminci".
U posebnu vrstu kozmetike spada i auto-kozmetika.
Slika 1: Make-up
2. Istorija kozmetike
Prvi arheološki dokaz kozmetike nalazimo u drevnom Egiptu (slika 2). U to vreme su žene robovlasnika stavljale svetlo zelenu pastu od bakarnih minerala na lice, da bi obezbedile boju i definiciju crta lica. Šminku za oči Egipćani su pravili mešanjem olova i bakra i dobijali smesu pod nazivom mesdement. Zelenu nijansu su uglavnom nanosile na donje kapke, a tamnije sive tonove na gornje kapke. One su koristile mirisna ulja i bojile svoje obrve kremom sačinjenom od ovčjeg loja, olova i čadji. Kanom su farbale nokte na rukama. Za usne i obraze su koristile crvenu glinu pomešanu sa vodom. Za depilaciju su koristili šećerni sirup. Sastojci koji su se koristili su često bili veoma otrovni i štetni za kožu, tako da je šminka u drevnom Egiptu bila ujedno i veoma opasna.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]